Moje ime je Milutin Kostić. Radim kao specijalista psihijatrije u Institutu za mentalno zdravlje i klinički asistent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na katedri psihijatrije.
Psihijatrija je najfascinantnija grana medicine. Ni najteža, ni najzahtevnija, ali zaista posebna. Ono što je razlikuje od svih ostalih oblasti medicine je širina. Naime za razliku od interne, neurologije, ORL, hirurgije koje se bave razlikama između bolesnih i zdravih organa, psihijatrija ulazi u pitanje koje ima mnogo šire konsekvence – pitanje normalnosti psihe osobe. Ovo pitanje je značajno jer odgovor na njega sa sobom nosi društvene, interpersonalne, pa i političke konsekvence. Zato o mnogo čemu iz oblasti psihijatrije svaki čovek ima mišljenje ma koliko naizgled bio nestručan. Da li je depresija bolest ili čovek treba samo malo da se trgne, da li je homoseksualnost urođena ili izbor, da li je ovaj ili onaj političar, javna ličnost ili neko treći „lud“ ili samo malo ekscentričan? Sve su ovo pitanja o kojima diskutuju i imaju stav svi, od slikara do inženjera. Nikada niste slušali dvojcu taksista da diskutuju strasno o tome da li je astma bolest ili normalna varijacija i da se ne slažu.
Upravo zbog ovoga smatram da je bitno psihijatriju predstaviti „narodnim masama“. Čineći to, ne želim da bežim od teških pitanja i mnogih nedoumica koje imam i ja, kao i mnoge moje kolege. Ne želim da prikazujem vrlo kontroverzne teme, o kojima malo znamo, kao jednostavne, te će ovo biti blog za one koje interesuju mnogi različiti pogledi i otvorena pitanja. Naravno, o mnogim temama imam svoj stav koji je neretko u koliziji sa dominantnim stavom profesije. Ali nipošto ne želim da mislite da nudim rešenje u koje sam nedvosmisleno siguran. Trudim se da preispitujem i sebe i svoje stavove stalno i da ih menjam u skladu sa dokazima. Zato volim i poštujem da čujem ljude koji misle suprotno od mene i to preporučujem i vama koji ćete ovo čitati.
Za kraj pozivam vas da u komentarima na pristojan način podržite ili osporite stavove koje iznesem. Trudiću se da odgovorim kad god sam u mogućnosti. Ako imate ideje ili želje da obradim neke specifične teme, slobodno tražite u komentarima. Ako osetim da sam dovoljno stručan probaću da izađem u susret. Kada moje znanje ne bude dovoljno da pišem o nekoj temi, pozvaću ljude čije mišljenje i znanje poštujem da to učine.
Hvala vam na poseti i nadam se da ćete uživati u čitanju onoliko koliko sam ja uživao u pisanju, ali da ćete se osetiti i potaknuti na razmišljanje onoliko koliko mene svaki dan psihijatrija inspiriše (ali i frustrira).
*Stavovi izneseni na blogu ne predstavljaju stavove institucija na kojima sam zaposlen.
